Električni i pneumatski sistemi često moraju da funkcionišu zajedno u mašini, ali složenost se povećava kada se funkcije, U/I, komunikacija i upravljanje podacima dizajniraju odvojeno. Svaki dodatni interfejs ili varijanta povećava trud u inženjeringu, instalaciji i puštanju u rad.

Hibridna automatizacija rešava ovo ugradnjom obe tehnologije tamo gde najbolje odgovaraju i dizajniranjem njihovih veza kao dela jedinstvene arhitekture. Ključna stvar ovde je da je rigidne koncepte mašina teško prilagoditi novim PLC standardima, U/I rasporedima ili pneumatskim zahtevima. Modularni pristup daje inženjerima veću fleksibilnost, tako da ceo sistem ne mora da se redizajnira za svaku varijantu.

Sledećih pet pristupa pokazuje na šta se prvo treba fokusirati.

Komunikacija povezuje programabilni logički kontroler sa pneumatskim funkcijama, ali potrebni feldbus standardi često se razlikuju između projekata. Ovo može biti problematično kada se u više PLC okruženja koristi različit hardver. Sposobnost višestrukog protokola može smanjiti ovu složenost, jer omogućava da se komunikacioni interfejs prilagodi bez potrebe za menjanjem celokupne arhitekture mašine.

Ključno pitanje nije samo koji protokol je potreban danas, već koliko sistem mora da se promeni kada je promena potrebna.

Primena određuje da li je centralizovana, decentralizovana ili mešovita arhitektura najprikladnija. Udaljeni U/I omogućava postavljanje funkcija bliže modulima mašine, dok ostali delovi ostaju centralizovani. Ovo poboljšava strukturnu fleksibilnost.

Različiti moduli mogu zahtevati različite nivoe pneumatskih performansi. Ukoliko je potreban veći ventil za obezbeđivanje većeg ili manjeg protoka, to se lako može postići korišćenjem modularnog koncepta bez potrebe za redizajniranjem celokupnog sistema. Kontrolisana fleksibilnost znači standardizaciju gde je to moguće i variranje samo tamo gde je neophodno.

Integrisana rešenja kombinuju robustnost i brzinu pneumatskih sistema sa kontrolom i fleksibilnošću električnih sistema. Ovo dovodi do poboljšanja performansi mašine i povećanja efikasnosti sistema. Komponente zasnovane na otvorenoj arhitekturi podstiču ovu sinergiju, kako u centralizovanim, tako i u decentralizovanim konceptima. Modularna struktura stvara osnovu za efikasno ispunjavanje i jednostavnih i složenih zahteva. Sledeća rešenja će vam pomoći da na najbolji način iskoristite prednosti obe tehnologije za vaša automatizovana rešenja.

Ugradnja smanjuje broj zasebnih komponenti u mašini. Pneumatske funkcije, sigurnosne funkcije i senzori mogu biti postavljeni bliže procesu. Ovo smanjuje interfejse, kablove i cevi.

Rezultat je jednostavnija struktura sistema bez promene osnovne funkcionalnosti mašine. Vrednost jednostavnijeg sistema ogleda se u odsustvu nepotrebne složenosti dok su potrebne funkcije i dalje dostupne.

Projektovanje počinje planiranjem sistema i nastavlja se sve do konfiguracije i puštanja u rad. Digitalni alati podržavaju ovaj proces strukturiranjem komponenti poput ventilskih ostrva i daljinskog U/I na nivou sistema, prenoseći podatke o dizajnu u naredne korake.

Ovo smanjuje ponovni rad i održava konzistentnost informacija kroz faze projekta. Prednost je bolja kontrola složenosti kroz ceo proces inženjeringa.

Podaci senzora iz pneumatskih sistema mogu biti uključeni u arhitekturu mašine. Informacije poput pritiska ili radnog statusa postaju dostupne bliže procesu.

Ovo poboljšava vidljivost ponašanja sistema i pomaže u ranijem otkrivanju odstupanja. Cilj nije prikupiti više podataka, već efikasnije koristiti relevantne informacije o procesu.

Kada shvatite zahteve arhitekture vaše mašine, možete početi da istražujete kako se oni preslikavaju na određenu platformu za automatizaciju.

Ventilsko ostrvo VTUX je jedan primer platformskog pristupa koji spaja komunikaciju, pneumatske performanse, bezbednost, ulaze/izlaze i odabrane integrisane funkcije zajedno u koncept povezanog sistema. Imajte na umu da i dalje pravilno podešavanje zavisi od vaše aplikacije, arhitekture i potrebne konfiguracije.