Zašto proizvodnja mašina i sistema ima ključnu ulogu

Proizvodnja mašina ima centralnu ulogu u ekološkoj transformaciji industrije. U zavisnosti od konstrukcije i načina rada, dugoročno planiranje sistema može uticati na potrošnju energije i materijala. Svrsishodna upotreba materijala, mogućnost reciklaže i modularnost predstavljaju važne korake ka cirkularnoj ekonomiji i produžavaju vek trajanja sistema. Digitalne tehnologije omogućavaju donošenje odluka zasnovanih na podacima i podržavaju proizvodnju koja štedi resurse.

Politički okvir na evropskom i međunarodnom nivou podstiče industriju da posveti veću pažnju održivosti. Ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDGs) pružaju sveobuhvatan okvir za globalni održivi razvoj, a neki od njih posebno su usmereni na industriju. U Evropi su Evropski zeleni dogovor i Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) ključni pokretači veće transparentnosti i odgovornosti u izveštavanju o održivosti.

Okvir politike za održivu automatizaciju

Ovaj politički okvir takođe ima indirektni uticaj na mašinstvo i postrojenja. Proizvodne kompanije moraju poboljšati svoju ravnotežu održivosti i u budućnosti će posvetiti više pažnje kako bi osigurale da njihove mašine i sistemi budu dizajnirani da budu energetski efikasni i štede resurse.

Važni principi i smernice na prvi pogled:

Direktive o energetskoj efikasnosti: Evropski zeleni dogovor , koji ima za cilj klimatsku neutralnost EU do 2050 , uključuje mere za poboljšanje energetske efikasnosti. Direktiva EU o energetskoj efikasnosti (EED) zahteva sveobuhvatnu analizu potrošnje energije tehničkih instalacija.

Principi kružne ekonomije:Nemački Zakon o kružnoj ekonomiji (KrWG) i Okvirna direktiva EU o otpadu promovišu dugovečnost proizvoda i optimalnu procesi reciklaže . Za graditelje mašina i inženjere, to znači da se pobrinu da se komponente koje se koriste proizvode na najefikasniji mogući način, na primer od recikliranog aluminijuma. Prilikom planiranja mašina i sistema, modularni dizajn može pomoći da se olakša naknadno recikliranje postrojenja.

Ugljenični otisak proizvoda: U mašinstvu, Ugljenični otisak proizvoda (PCF) igra odlučujuću ulogu u određivanju CO₂ otiska proizvoda. Beleži emisije gasova sa efektom staklene bašte tokom čitavog životnog ciklusa – od ekstrakcije sirovina do odlaganja. Pomaže inženjerima da planiraju mašine i sisteme sa najmanjim mogućim CO₂ otiskom u fazi proizvodnje.

EU digitalni pasoš proizvoda: Digitalni pasoš proizvoda (DPP) EU je budući digitalni skup podataka koji sadrži sve informacije o životnom ciklusu proizvoda. Uključuje detalje kao što su materijali, poreklo, uticaj na životnu sredinu, popravljivost i mogućnosti odlaganja. Cilj DPP-a je promovisanje transparentnosti i održivosti na tržištu EU pružanjem informacija o čitavom lancu vrijednosti. To olakšava inženjerima i mašinskim inženjerima da shvate ravnotežu održivosti pogona i drugih komponenti.

Najvažniji šrafovi za podešavanje u inženjeringu postrojenja

Održivost je složena tema koja je određena opsežnim političkim okvirima, propisima i novim zahtevima za proizvodne kompanije. Kako se ovi novi zahtevi sada mogu konkretno implementirati u mašinstvu i inženjerstvu postrojenja?

To je ono što se svodi na:

• Koncepcija biljke: Dobro osmišljen, modularni dizajn omogućava lakšu popravku i održavanje, pomažući da se eliminiše nepotreban otpad. Mogućnost jednostavne ponovne upotrebe ili zamene pojedinih komponenti produžava životni vek sistema i na taj način promoviše održivost.

• Savremeni koncepti kontrole: Oni koriste senzorsku tehnologiju na ciljani način za snimanje i procenu podataka mašine. Ovo omogućava optimizaciju različitih procesa u automatizaciji. kao što je zavrtanje ploče. Funkcije praćenja kao što su one koje pruža Festo AX mogu se koristiti za praćenje ovih optimizovanih procesa.

• Skalabilnost i fleksibilnost: Postrojenja treba da budu dizajnirana na takav način da se mogu prilagoditi fluktuirajućim količinama proizvodnje i novim proizvodnim koracima kroz skalabilnost i fleksibilnost. Proširivost sa dodatnim komponentama omogućava efikasnije korišćenje sistema. Ovo obezbeđuje potrebnu fleksibilnost kako bi se sistem kasnije mogao prilagoditi promenjenim zahtevima i opremiti novim funkcijama.

• Odabir komponenti: Pri odabiru komponenti za projektovanje održivih sistema važno je uzeti u obzir ugljenični otisak proizvoda (PCF). Upotreba alternativnih materijala i koncepata konstrukcije male mase može uticati na ugljenični otisak proizvoda (PCF); taj uticaj mora se proceniti za konkretan proizvod i primenjenu metodologiju. Iako sprovođenje analiza životnog ciklusa nije direktna odgovornost projektanata, oni moraju da primenjuju specifikacije odgovarajućih stručnjaka.

• Energetski efikasni pogoni: Odabir optimalne tehnologije pogona je ključan za razvoj održivih proizvodnih mašina. Iskusni proizvođači mašina znaju da ne postoji univerzalni pogonski sistem za uštedu energije; izbor zavisi od specifičnih zahteva svakog sistema. Za projektovanje održivih rešenja za automatizaciju važno je poznavati prednosti pneumatskih i električnih pogona i mogućnosti njihove primene.

Projektovanje održivih proizvodnih postrojenja zahteva pažljivo usklađivanje različitih elemenata. Od modularnih konstrukcija i savremenih tehnologija upravljanja do izbora efikasnih pogona, svaki korak povećava efikasnost i produžava radni vek sistema.

Zaključak

Projektovanjem efikasnih mašina i proizvodnih postrojenja, proizvođači mašina i sistema imaju ključnu ulogu u unapređenju održivosti industrije. Svi aspekti održivosti, od planiranja do rada i zbrinjavanja sistema, moraju se uzeti u obzir i optimizovati izborom odgovarajućih pogona, komponenti i upravljačkih uređaja bez povratne sprege.

Automatizacija projektovana za efikasno korišćenje energije i resursa može smanjiti određene uticaje industrijskih procesa na životnu sredinu. Ovo pomaže proizvodnim kompanijama da postignu svoje ciljeve održivosti i doprinosi zaštiti životne sredine za buduće generacije.