Digitalizacija ulazi u sve oblasti života. Utiče i na strukovno obrazovanje. Ali koliko daleko će ova transformacija ići? Da li je reč tek o nekoliko novih tema ili će doći do većih promena?
Nedavni članak na portalu sa vestima bavio se semaforima za zombije na pametnim telefonima. Pod tim se misli na podne semafore za ljude koji neprestano zure u mobilne telefone. Sve se češće mogu videti ljudi koji bulje u svoje pametne telefone, dok sa velikom koncentracijom proveravaju e-poštu ili kuckaju poruke i jednostavno zaboravljaju na svoju okolinu. U školama se umesto tradicionalnih ploča koriste digitalne ploče. A tu su i edukativni filmovi na YouTube-u. A stvari se menjaju i u fabrikama – tehničar za održavanje više u ruci ne drži blok papira i kutiju sa alatima, a autonomno upravljani mobilni robot automatski ga dovodi do sledećeg „pacijenta“ dok ga istovremeno tablet informiše kako je potrebno prilagoditi softver određenog sistema. Da li je to slika koja nam pada na pamet kad pomislimo na svakodnevni život, školu i industrijsku proizvodnju kakvu nam je bila poznata pre deset ili petnaest godina? Sasvim sigurno ne. Svet se promenio.
Kada nove tehnologije postanu stvar prošlosti
Zbog brzog tehnološkog razvoja, sve veće internacionalizacije i u međuvremenu široko rasprostranjene dostupnosti interneta sa mogućnošću preuzimanja podataka putem pametnih telefona, stalno se pojavljuju nove mogućnosti bavljenja relevantnim temama i sadržajima za učenje. Osim toga, tipična „ciljna grupa“ jednog predavača, odnosno „digitalni domoroci“, odrasta uz pametne telefone i tablete i čudno im je kada se ovi mediji smatraju „novim“ i kada se ponekad čak i dovodi u pitanje njihov legitimitet.
Transformacija je počela
Održavanje ravnoteže postavlja velike izazove posebno pred predavače. S jedne strane suočeni su sa zahtevima osposobljavanja budućih zaposlenih, a s druge strane rade sa ciljnom grupom koja očito ima veliki afinitet prema ovim medijima, ali nažalost često pokazuje manjkavosti u drugim školskim predmetima (ili barem je to opšti osećaj). Ukratko: promeniće se sadržaj obuke („šta“), kao i didaktički sistem („kako“), odnosno način na koji se (novi) sadržaj obuke (može) preneti. Naučite nekoliko novih reči dok čekate na autobuskoj stanici, usput pogledajte video o treningu na sofa-tutoru ili khan-akademiji na pametnom telefonu – ovo bi moglo biti sasvim relevantno u budućnosti. Promeniće se, dakle, i „gde“.
4.0 elementi treninga
Usled ovakvog razvoja događaja, obuka u kompaniji Festo već se bitno promenila. Preduzeti koraci sigurno neće moći da obuhvate digitalizaciju u svoj njenoj složenosti, ali su ipak važni. Tehnički sadržaj (na primer iz oblasti senzorske tehnologije) doživljava se i čini opipljivim u raznim projektima. Tako se jača interes za novo i nepoznato. Konkretni projekti kao što su „Sensor Pong“ i „Balance Board“ ujedinjuju tehničko i emocionalno učenje u oblasti senzorske tehnologije za industriju 4.0. Koriste se i „novi“ mediji. Osim pametnih telefona kojima se koriste predavači, tableti ili prenosni računari 2-u-1 dostupni su iz baze opreme kojoj trener može pristupiti ako je potrebno. Međutim, u nekim slučajevima polaznici koriste sopstvene pametne telefone, na primer za upravljanje malim robotom pomoću aplikacije. Otvoreni Wi-Fi sistem za goste je naravno neophodan u tu svrhu.
Ideje postaju radni komadi
U okviru industrije 4.0, „serija veličine 1“ igra veliku ulogu, ne samo sa gledišta Festo odeljenja za automatizaciju. Ovakav način razmišljanja treba usaditi u ranoj fazi. Sve je usmereno na kupca i naravno treba biti ekonomično. Čak i ako je u pitanju samo jedan proizvod koji se naručuje samo jednom. Zbog toga se već i učenici na praksi i pripravnici u kompaniji Festo susreću sa 3D štampačima koji im omogućavaju da odmah odštampaju ideje koje su sami dizajnirali – ako im vreme dozvoljava. Na taj se način ideje u kratkom roku pretvaraju u opipljive radne komade.
Spoj poznatog i novog
Osim zahteva za odgovarajućom opremom, postavlja se i pitanje da li su potrebne nove specifikacije poslova, odnosno mogu li se – i ako jesu kako – postojeće specifikacije posla na odgovarajući način prilagoditi. Festo još ne vidi potrebu za stvaranjem potpuno novih specifikacija poslova. Zapravo, aktuelne specifikacije poslova se reflektuju i obogaćuju dodatnim temama i obukom – na primer u sopstvenoj fabrici učenja direktno u proizvodnji. Dalje, rotacija pripravnika kroz različita odeljenja tokom njihovog šegrtovanja već se prilagođava određenim zanimanjima.
Predavači na obuci
Predavači moraju proaktivno da se pripreme za teme u oblasti 4.0. Na kraju, oni su „multiplikatori“ za polaznike. U kompaniji Festo to nazivamo „trening trenera“. Uz ove ponude treninga organizovan je, na primer, interni trening „4.0 Circle“ na kojem predavači razmatraju šta će u budućnosti biti moguće, ali i relevantno i izvodivo. Jer nije sve što je moguće izvodljivo, ekonomski prihvatljivo i, pre svega, korisno za obuku. U svakom slučaju, stručnost u oblasti procesa izuzetno je važna s obzirom na obrazovanje i dalje osposobljavanje. To će u budućnosti biti imperativ da bismo mogli razumeti procese i ovladati njima čak i kada su u pitanju nejasne tehnologije. Predavači u kompaniji Festo već pripremaju sebe i svoje polaznike za to. Važan alat u tom pogledu je sistem povratnih informacija i razvoja koji idealno prikazuje razvoj kompetencija svakog pojedinog polaznika.
Industrija 4.0 – sve ili ništa?
Tehnološki razvoj traje od pamtiveka i verovatno se nikada neće sve odjednom promeniti. Naprotiv, to je postepen proces – a mi smo već usred njega. Ovo su uzbudljiva vremena za predavače i one zadužene za ljudske potencijale. Stručni radnik sutrašnjice moraće znati više, imati više veština i biti spreman za dalekosežne promene. I dalje će biti važno razvijati stručne osnove, ali to će biti propraćeno novim sadržajima, kao i novim medijima za podučavanje i učenje. Međutim, u tom smislu treba postaviti pitanje da li će novi mediji rešiti sve probleme i da li će „struktura mozga“/neurološki razvoj napredovati istim tempom. Naposletku, ljudska bića i njihova receptivna sposobnost podložni su ograničenju.
Sve zavisi od kombinacije
Važno je pogoditi pravu kombinaciju. Zadržavanje onoga što je dokazalo svoju vrednost i stvaranje novog, što zapravo znači: nastavak korišćenja „starih“ metoda uz integraciju novih tehnologija može imati smisla u nekim oblastima. U drugim oblastima, međutim, potrebne su nove metode za nove sadržaje. Predavače i polaznike će u budućnosti razlikovati „učenje nečeg novog i novo učenje“. Zahvaljujući svesnom korišćenju više ili manje „novih“ tehničkih mogućnosti, nadamo se, neće biti potrebe za uvođenjem podnih semafora.