Zvuk orgulja generiše se stalnim protokom vazduha koji se duva kroz cevi različitih veličina. Zvuk se stvara ili uduvavanjem vazduha kroz uski razmak uz ivicu, usne, kao kod blok flaute, ili pomoću vibrirajućeg jezička od trske unutar cevi, kao kod klarineta.
Pre stotinjak godina komprimovani vazduh potreban za to proizvodio se pritišćući meh nožnom pedalom. Na velikim instrumentima za taj je zahtevan posao bilo potrebno i do dvanaest ljudi. Tek sa pojavom električne energije u gradnji orgulja sve su se više koristili električni mehovi, koji su u poređenju sa mehom na nožni pogon stvarali veoma konstantan i miran protok vazduha. No uvek je bio izazov projektovati električni vetrogenerator tako da se ne čuje ni tokom tihih muzičkih komada.
Međutim, kada je reč o restauraciji starih instrumenata, orguljaši nastoje gde god je to moguće zadržati istorijske mehove kako bi se sačuvao izvorni zvuk orgulja. Međutim, da bi se vazduh za orgulje stvarao automatski umesto ljudskom rukom, za pomeranje meha često se koriste električni motori. Upravo su tako, ugradnjom automatskog meha, obnovljene istorijske orgulje na Visokoj školi za crkvenu muziku i muzičku pedagogiju u Regensburgu, koju je 1752. godine izgradio Antonio Pilotti iz Bolonje u tipičnom italijanskom stilu.
Zahtev postavljen pred radionicu za orgulje Jörg Bente bio je da se mora zadržati izvorna istorijska funkcija i da orgulje ne smeju imati programibilni logički kontroler (PLC) ni bilo koje druge upravljačke elemente osim glavnog prekidača. U saradnji sa stručnjacima kompanije Festo konačno je donesena odluka da se za upravljanje motorima upotrebi elektromotor serije EMMS-AS-70 i kontroler iz serije CMMP.
Sofisticirano ožičenje i raspored kontrolera osiguravaju nečujan rad, kako uživanje u muzici ne bi ometali ni najtiši zvukovi. Rešenje kompanije Festo omogućava i dinamičko prebacivanje između delova koji zahtevaju nisku potrošnju vazduha i onih koji zahtevaju veliki kapacitet vazduha. Potreban pritisak vazduha od 4,5 milibara ostaje konstantan jer jedan od dva meha uvek ima dovoljnu rezervu vazduha.
Restaurirani instrument sa automatizovanom jedinicom za podizanje meha od kraja jula 2014 uspešno se koristi u prostorijama Univerziteta u Regensburgu. Od tada se orgulje u okviru nastave koriste za autentičnu reprodukciju italijanske muzike iz 18. veka. Moderna tehnologija kompanije Festo pomaže održati delić istorijske muzičke kulture u životu.