Takozvani „inženjering tkiva“ odnosi se na uzgoj ljudskog tkiva, uglavnom u oblasti kože. Veštačka koža, koja se koristi za transplantacije nakon teških nesreća ili opekotina ili za testove kompatibilnosti u kozmetičkoj ili farmaceutskoj industriji, do sada je mogla da se proizvodi samo ručno i na izuzetno složen način. Tako mesečno uglavnom nije moguće proizvesti više od 2.000 komada kože veličine tek nekoliko kvadratnih centimetara. „Fabrika za ljudsku kožu“ u bioprodukcijskoj laboratoriji BioPoLiS u institutu Fraunhofer IPA u Štutgartu trenutno može proizvesti do 5.000 modela kože veličine nokta mesečno.
Koncept zvuči jednostavno, ali je proces proizvodnje složen. Uzorak ljudske kože usitnjava se, a pojedinačne ćelije kože se ekstrahuju. Izolovane se ćelije zasejavaju u posebne boce za ćelijske kulture i umnožava tokom nekoliko dana u inkubatoru na 37°C. Umnožene ćelije mogu se kombinovati sa matricom gela kako bi se formirao trodimenzionalni, višeslojni konstrukt. Za samo tri nedelje veštačka koža je narasla i spremna je za korišćenje u sigurnosnim testovima.
Sistem za proizvodnju veštačke kože je vodeći projekat u bioproizvodnji, simbioza biologije i tehnologije automatizacije. Posebna pažnja posvećena je kontinuiranom lancu procesa. U sistem je instalirano više od 100 Festo komponenti. Tu su priprema komprimovanog vazduha, senzori, cilindri i električne osovine i servo i koračni motori i brzodelujući ventili. Koriste se za zavrtanje cevčica, automatsko otvaranje i zatvaranje vrata vazdušne komore, držanje poklopaca za ploče u koje se umeću ćelije, praćenje komprimovanog vazduha i pomeranje drugih delova poput igala i kalupa.
Nije samo koža popularan organ za ispitne sisteme. Očekuje se da će se tehnologija tokom sledećih nekoliko godina dodatno razvijati kako bi se omogućila automatska proizvodnja i drugih tkiva, kao što je rožnjača ljudskog oka. Jedan od ciljeva ove tehnologije u budućnosti je proizvodnja modela prilagođenih kupcu – na primer, radi još efikasnije terapije za tumore. Ako istraživanja u oblasti veštačke proizvodnje dugovečnog tkiva sa sistemima snabdevanja krvlju budu napredovala, zamisliva je čak i automatska proizvodnja transplantata.