Zašto mašinstvo i inženjering postrojenja igraju odlučujuću ulogu

Mašinstvo igra centralnu ulogu u ekološkoj transformaciji industrije. Dizajn proizvodnih pogona koji gleda u budućnost može smanjiti ekološki otisak, sačuvati resurse i smanjiti potrošnju energije. Ciljana upotreba materijala, mogućnost recikliranja i modularnost povećavaju vijek trajanja postrojenja i važni su koraci ka kružnoj ekonomiji. Digitalne tehnologije omogućavaju odluke zasnovane na podacima koje podržavaju proizvodnju koja štedi resurse.

Politički okvirni uslovi na evropskom i međunarodnom nivou podstiču industriju da pobliže pogleda održivost. Ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDGs) pružaju sveobuhvatan okvir za globalni održivi razvoj, a neki od ovih ciljeva posebno su usmjereni na industriju. U Evropi, Evropski zeleni dogovor i Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) ključni su pokretači veće transparentnosti i odgovornosti u izveštavanju o održivosti.

Okvir politike za održivu automatizaciju

Ovaj politički okvir takođe ima indirektni uticaj na mašinstvo i postrojenja. Proizvodne kompanije moraju poboljšati svoju ravnotežu održivosti i u budućnosti će posvetiti više pažnje kako bi osigurale da njihove mašine i sistemi budu dizajnirani da budu energetski efikasni i štede resurse.

Važni principi i smernice na prvi pogled:

Direktive o energetskoj efikasnosti: Evropski zeleni dogovor , koji ima za cilj klimatsku neutralnost EU do 2050 , uključuje mere za poboljšanje energetske efikasnosti. Direktiva EU o energetskoj efikasnosti (EED) zahteva sveobuhvatnu analizu potrošnje energije tehničkih instalacija.

Principi kružne ekonomije:Nemački Zakon o kružnoj ekonomiji (KrWG) i Okvirna direktiva EU o otpadu promovišu dugovečnost proizvoda i optimalnu procesi reciklaže . Za graditelje mašina i inženjere, to znači da se pobrinu da se komponente koje se koriste proizvode na najefikasniji mogući način, na primer od recikliranog aluminijuma. Prilikom planiranja mašina i sistema, modularni dizajn može pomoći da se olakša naknadno recikliranje postrojenja.

Ugljenični otisak proizvoda: U mašinstvu, Ugljenični otisak proizvoda (PCF) igra odlučujuću ulogu u određivanju CO₂ otiska proizvoda. Beleži emisije gasova sa efektom staklene bašte tokom čitavog životnog ciklusa – od ekstrakcije sirovina do odlaganja. Pomaže inženjerima da planiraju mašine i sisteme sa najmanjim mogućim CO₂ otiskom u fazi proizvodnje.

EU digitalni pasoš proizvoda: Digitalni pasoš proizvoda (DPP) EU je budući digitalni skup podataka koji sadrži sve informacije o životnom ciklusu proizvoda. Uključuje detalje kao što su materijali, poreklo, uticaj na životnu sredinu, popravljivost i mogućnosti odlaganja. Cilj DPP-a je promovisanje transparentnosti i održivosti na tržištu EU pružanjem informacija o čitavom lancu vrijednosti. To olakšava inženjerima i mašinskim inženjerima da shvate ravnotežu održivosti pogona i drugih komponenti.

Najvažniji šrafovi za podešavanje u inženjeringu postrojenja

Održivost je složena tema koja je određena opsežnim političkim okvirima, propisima i novim zahtevima za proizvodne kompanije. Kako se ovi novi zahtevi sada mogu konkretno implementirati u mašinstvu i inženjerstvu postrojenja?

To je ono što se svodi na:

• Koncepcija biljke: Dobro osmišljen, modularni dizajn omogućava lakšu popravku i održavanje, pomažući da se eliminiše nepotreban otpad. Mogućnost jednostavne ponovne upotrebe ili zamene pojedinih komponenti produžava životni vek sistema i na taj način promoviše održivost.

• Savremeni koncepti kontrole: Oni koriste senzorsku tehnologiju na ciljani način za snimanje i procenu podataka mašine. Ovo omogućava optimizaciju različitih procesa u automatizaciji. kao što je zavrtanje ploče. Funkcije praćenja kao što su one koje pruža Festo AX mogu se koristiti za praćenje ovih optimizovanih procesa.

• Skalabilnost i fleksibilnost: Postrojenja treba da budu dizajnirana na takav način da se mogu prilagoditi fluktuirajućim količinama proizvodnje i novim proizvodnim koracima kroz skalabilnost i fleksibilnost. Proširivost sa dodatnim komponentama omogućava efikasnije korišćenje sistema. Ovo obezbeđuje potrebnu fleksibilnost kako bi se sistem kasnije mogao prilagoditi promenjenim zahtevima i opremiti novim funkcijama.

• Izbor komponenti: Razmatranje ugljeničnog otiska proizvoda (PCF) u izboru komponenti igra važnu ulogu u održivom dizajnu biljaka. Na primer, upotreba bioplastike, recikliranog aluminijuma i malih i lakih metoda gradnje smanjuje ekološki uticaj, ugljenični otisak proizvoda i produžava vek trajanja biljaka. Oni mogu proizvoditi decenijama i omogućiti duže vreme rada. Iako implementacija analiza životnog ciklusa nije direktno jedan od zadataka projektanta, on implementira specifikacije odgovarajućih stručnjaka u ovoj oblasti.

• Energetski efikasni pogoni: Izbor optimalne tehnologije pogona je od ključnog značaja za razvoj održivih proizvodnih mašina. Iskusni mašinski inženjeri znaju da ne postoji univerzalno štedljiv pogonski sistem; umesto toga, izbor zavisi od specifičnih zahteva svake biljke. Da bi se dizajnirala održiva rešenja za automatizaciju, važno je upoznati sa prednostima pneumatskih i električnih pogona i njihovim mogućim primenama.

Dizajn održivih proizvodnih pogona zahteva dobro osmišljenu koordinaciju različitih elemenata. Od modularnih dizajna do savremenih tehnika kontrole i izbora efikasnih pogona, svaki korak poboljšava efikasnost i vek trajanja postrojenja.

Zaključak

Proizvođači mašina i opreme igraju ključnu ulogu u stvaranju održivije industrije kroz efikasno dizajnirane mašine i proizvodne pogone. Od planiranja do rada do odlaganja sistema, svi aspekti održivosti moraju se uzeti u obzir i optimizirati odabirom odgovarajućih pogona, komponenti i kontrola.

Održivo dizajnirana automatizacija je ključ za izradu industrijske proizvodnje prilagođene budućnosti. Ovo pomaže proizvodnim kompanijama da postignu svoje ciljeve održivosti i pomaže u zaštiti životne sredine za buduće generacije.