Boja svetla igra važnu ulogu u ljudskom dnevno-noćnom ritmu. Mrežnjača oka sadrži takozvane fotoosetljive ganglijske ćelije koje prenose informacije koje se preko oka prenose u mozak. Ćelije veoma dobro absorbuju svetlosti u plavom opsegu vidljivog spektra. Plavo svetlo uzrokuje smanjenje proizvodnje hormona spavanja melatonina, što znači da duže ostajemo budni i da se možemo bolje koncentrisati. Crveno svetlo, s druge strane, dovodi do toga da se telo priprema za fazu odmora i spavanja.
Koliko ova saznanja mogu pomoći u svakodnevnom radu pokazuje primer tehnološke fabrike Festo u Ostfildern-Scharnhausenu. Koncept rasvete za unapređenje zdravlja postavljen je u saradnji sa Institutom Fraunhofer za industrijsko inženjerstvo i organizaciju. Zasniva se na prirodnoj sunčevoj svetlosti, koja tokom dana prelazi iz hladnog plavog u toplo, crveno svetlo.
Zaposleni u proizvodnji koji rade u smenama tako mogu imati odgovarajući intenzitet svetlosti koji odgovara njihovom prirodnom bioritmu za odgovarajuće doba dana. Vrativši se kući nakon kasne smene, radnici će lakše spavati zahvaljujući povećanju crvenog svetla pred kraj dana.
Osim boje svetlosti, na ljudski organizam može uticati i svetlina. Tim se fenomenom bavi dr. Max Kaplan, predsednik lekarske komore savezne države Bavarske i bivši lekar opšte prakse. Prema njegovim rečima, dosledni nivo svetline pozitivno utiče na koncentraciju na radnom mestu. Zato je naložio da se instalira oko 700 LED visećih svetiljki u kancelarijama lekarske komore u Minhenu. One obezbeđuju doslednu svetlinu od 500 luksa na svim radnim stanicama i istovremeno troše mnogo manje energije od konvencionalnih svetala.
Princip je jednostavan: čim napolju postane svetlije, LED svetla će se prigušiti; kada padne mrak, kontrolni sistem pojačava njihovu svetlinu.