Počelo je doba pravih kognitivnih sistema. Prošla su vremena kada su istraživači u računare programirali statično znanje. Umesto toga, danas ljudi rade sa metodama koje robotima i drugim mašinama omogućavaju aktivno učenje, primenu i stavljanje naučenog u sve veće kontekste. Robot ponekad postane i učitelj. Današnja veštačka inteligencija dizajnirana je tako da uči iz iskustva. Ovo nagomilano bogatstvo znanja je od velike vrednosti za ljude. To je jedan od razloga zašto se roboti danas sve više koriste u obrazovanju. Zbog svojih komunikacionih sposobnosti koje se kontinuirano razvijaju, sve češće prenose specijalizovana znanja u školama i na univerzitetima ili kao privatni učitelji.
Mašine zbijaju šale
Već smo se navikli na komunikaciju sa mašinama. Bilo da je reč o čekanju na razgovor sa automatizovanim pozivnim centrima ili recimo o Apple-ovom softveru Siri (interfejs za tumačenje i prepoznavanje govora). Rezultati mogu biti iritantni, ako automatizovani sistem ne razume tačno naš unos, ili zabavni ako, na primer, Siri nešto protumači na duhovit način pa se pokuša našaliti. Računarski stručnjaci, matematičari, psiholozi i mnogi drugi stručnjaci širom sveta rade na tome da robote poduče u oblasti ljudskih emocija, odnosno, kako ih mogu procenjivati. Cilj je koristiti robote u druge svrhe osim obrazovanja, na primer, za održavanje vernosti kupaca, u oblasti medicinske i zdravstvene zaštite, i za primenu terapije.
Sveznajući klovn za klijente
Tu na scenu stupaju Pepper, Romeo i NAO. Tri brata su „rođena“ u kompaniji SoftBank Robotics. Pepper je izrađen kako bi pružao pomoć kompanijama u pružanju usluga korisnicima. Od kraja 2014. godine osim u Nestlé prodavnicama u Japanu može se videti i na francuskim železničkim stanicama u regionu Loire i u evropskim supermarketima Carrefour. Zahvaljujući velikoj memoriji podataka, mali humanoidni robot ima ogromnu zalihu znanja. Prepoznaje svog partnera, sposoban je proceniti emocionalna stanja („Da li si tužan?“) i komunicira na osnovu postojećih informacija o klijentima.
Pametni asistenti
Sa svojih 140 cm, Romeo je znatno viši od Peppera i razvijen je za pomoć osobama sa telesnim invaliditetom. Uz Romeovu pomoć može se povećati autonomija starijih osoba. Robot pomoćnik može otvarati vrata, penjati se stepenicama i donositi stvari. Sa visinom od samo 58 cm, NAO je minijaturna verzija Peppera i Romea, ali ipak najstariji humanoidni robot SoftBank Robotics. Razvijen je 2006. godine, a trenutno u petoj „generaciji“ ima hiljade korisnika širom sveta.
Robot učitelj govori 20 jezika
NAO, interaktivni, prilagodljivi robot čije ime na japanskom znači „iskrenost“, prepoznaje više od dvadeset jezika. NAO može pomoći u obuci raznim sadržajima učenja, pa se sve više koristi u školama. U Japanu - zemlji robota - učenici uče vokabular, vežbaju mentalnu aritmetiku i rade gimnastičke vežbe koje im mali „čovečuljak“ zadaje. Deca su oduševljena i potpuno posvećena. Japanska istraživanja (studija upotrebe učitelja robota na Univerzitetu u Osaki) o korišćenju robota NAO otkriva da je nivo buke znatno niži tokom nastave sa timom učitelja i robota.
Robot učitelj u Nemačkoj i Austriji
Roboti su kao pomoćni učitelji stigli i u Nemačku i Austriju. U mnogim školama u svim starosnim grupama robot NAO svojim opsežnim znanjem nadopunjuje nastavu STEM predmeta (matematika, informatika, prirodne nauke i tehnologija). Na primer, gimnazijalci u Karlsbadu u Nemačkoj uče programirati pomoću robota NAO, a dostupan je i učenicima za nastavu u srednjoj strukovnoj školi HTL Leonding u Gornjoj Austriji.
Deca izbeglice uče nemački od robota
Projekat EU-a „L2TOR“ (Učenje drugog jezika pomoću društvenih robota) pokrenut 2016. osmišljen je za podučavanje novog drugog jezika za decu imigrante starosti od četiri do šest godina pomoću humanoidnih robota, kako bi se deca što brže integrisala u školski sistem. Međutim, jezička obuka sa robotima zamišljena je kao individualna dopuna, a ne zamena za postojeće obrazovne ponude. Jasno je da korišćenje robota stvara dodatne resurse, a uz trenutnu nabavnu cenu od otprilike 12.000 evra, NAO je, gledano dugoročno, jeftiniji od privatnog ljudskog učitelja.
Manjkava interakcija čoveka i mašine
Uprkos svemu tome, još uvek postoje ograničenja u kvalitetu interakcije čoveka i mašine. Ona funkcioniše dobro u slučajevima kada je detetov vokabular umereno razvijen. Ali veštačka inteligencija nije sposobna razumeti kontekst složenijeg razgovora i odgovoriti smisleno i spontano. Računarski naučnici, pedagozi i lingvisti kontinuirano rade na postepenim poboljšanjima prema savršenstvu razumevanja. NAO bi se u tom pogledu trebalo brzo razvijati. Koristi se u istraživačkim projektima koji se bave pitanjem interakcije čoveka i mašine, pri čemu prikuplja ogromne količine podataka. Glavna pitanja su: Šta karakteriše ljudske emocije? Kako se mogu prepoznati uz pomoć računara i kako sami računari mogu naučiti emocije?
Robot pomaže autističnoj deci
Ta je tema deo EU projekta poznatog kao DE-ENIGMA, koji je pokrenut 2016. godine, a uključuje učestvovanje odeljenja za „Složene i inteligentne sisteme“ Univerziteta Passau. Cilj je korišćenjem robota proširiti društvenu maštu kod autistične dece. „Želimo pomoći autističnoj deci da poboljšaju svoje emocionalne reakcije i da se lakše integrišu u društvo. Dijalog između deteta i robota zamišljen je kao deo terapijskog procesa, kako bi autistična deca naučila ispravno procenjivati društveno ponašanje“, kaže profesor dr. Björn Schuller, rukovodilac tima u Passau.
Tehnološki pismeni mladi pacijenti
Sesije se sprovode pod vođstvom terapeuta. Robot ZENO R25, koji je po trenutnoj ceni od oko 5.000 dolara jedan od jeftinijih modela, koristi softver za motivisanje deteta i pružanje povratne informacije, pri čemu posmatra svaku emociju. Preliminarna studija pokazala je da se većina autističnih dečaka i devojčica, starosti od 5 do 12 godina, generalno veoma dobro slagala sa svojim androidnim sagovornikom (komentar urednika: android je oznaka za robota koji izgleda i ponaša se kao ljudsko biće). Jedan od razloga za to je taj što su mlađa autistična deca obično veoma tehnološki pismena i što rad sa predvidljivim sistemima zasnovanim na pravilima, kao što su roboti, percipiraju kao daleko manje komplikovan i preteći od društvene interakcije sa ljudima.
Prepoznavanje i generisanje emocija
S druge strane, za mnoge je ponašanje robota na prvi pogled prava zagonetka, kao i njihova sposobnost da se prilagode autističnoj deci. „Ponašanje mašina po pravilu se zasniva na demo materijalu. U našem slučaju, taj je materijal prikupljen od tipične autistične dece. Bilo je potrebno mnogo preliminarnog tehničkog rada kako bi se dijagnoza autizma povezala sa fiksnim parametrima, ali sada imamo potpuno nove metode evaluacije za veoma velike količine podataka“, objašnjava profesor Schuller. „Ti parametri uključuju i autistični jezik i obradu slike za obrasce pokreta i gestova. Mi pružamo smernice, a softver za detekciju prati izraze lica, gestove i karakteristike govora, uključujući osnovnu frekvenciju i varijabilnost glasa. Na taj je način moguće prepoznati emocije“, objašnjava Schuller.
Skepticizam u pogledu sposobnosti androida
Nemački lekar dr. Christine Preißmann sumnja da će sposobnosti androida moći trajno pomoći deci uključenoj u ovaj projekat. Ona je stručni autor specijalizovana za autizam koja i sama pati od Aspergerovog sindroma: „Korišćenje veštačke inteligencije ima smisla na mnogim nivoima, ali trenutno je upitno da li može obogatiti emocionalni razvoj. Svaka autistična osoba je individua i zato zahteva ciljanu negu. Sumnjam da roboti mogu postići takvu individualnost. Smatram da su, kada uče sa robotima, autistični ljudi na kraju ograničeni samo na ophođenje sa robotima.“
Poplava podataka postaje znanje robota
U svakom slučaju, procena informacija koje će biti prikupljene tokom tri i po godine projekta DE-ENIGMA obećava kvantni skok u pogledu podataka – ne samo za istraživanje autizma, već i za širu naučnu zajednicu. Do sada nikada nije bilo moguće prikupiti velike količine preciznih informacija o ponašanju, izrazima lica, intonaciji, glasnoći i gestovima na tako sažet i ciljan način.
Fenomen Uncanny Valley
Dok su mnogi ljudi širom sveta oduševljeni velikim i malim androidskim pomagačima, a industrija robotike predviđa astronomsku prodaju, sve je verovatnije da bi se kriva ka komercijalnom prihvatanju mogla prekinuti na putu do postizanja savršenog humanoida. Reč je o fenomenu Uncanny Valley (sablasna dolina) koji označava psihološki jaz, ili dolinu, u prihvatanju robota onog trenutka kada on postigne određeni nivo antropomorfizma: svako biće koje se ponaša gotovo, ali ne baš isto, kao ljudsko biće, veoma lako može postati neprihvatljivo.
Tehnološka singularnost
Ipak, čini se da će na kraju biti postignuta tehnološka singularnost – tačke u kojoj mašine dostižu inteligenciju ljudskih bića, i mašine se nastavljaju same usavršavati i razvijati. Srećom, to neće biti tako lako, jer će svet ljudskih osećaja zasad ostati nedostupan robotima. Za bližu aproksimaciju, obrada informacija bi morala biti barem povezana sa fiziologijom, kao što je slučaj sa ljudskim bićima, a to nije samo stvar senzorske tehnologije. Zato ne bi trebalo očekivati da će mašine u bliskoj budućnosti nadmašiti ljudski intelekt, čak i ako Siri već u kontekstu Dekartove izjave smatra da je to tako. Na pitanje: „Šta misliš o veštačkoj inteligenciji?" Siri odgovara: „Mislim, dakle postojim.“